Slovenacki zavod Zelenica ulagace u modernizaciju ski centra na Kopaoniku (Danas, 2002-02-07)
“Elan” vec duze vremena obezbedjuje ski skolu na Kopaoniku, kao marketinski potez za promociju njihove opreme. Elan je sa Genex kristalom zapoceo saradnju na prodaji svoje opreme u Genexovim prodavnicama, posebno tzv. karving skija.
Najavljena je i saradnja sa zavodom Zelenica i Merkomom, udruzenjem za proizvodnju i montazu ski liftova. Danas kapacitete liftova moze da koristi samo 60% gostiju, a staze mogu da prime 40% vise skijasa nego sto zicare mogu da izvuku. Tako nastaju redovi na liftovima i prazne staze. Saradnja bi podrazumevala i dovodjenje novih tabaca snega koji bi prosirili postojece staze, a bila bi sprecene i dalja erozija zemljista na stazama. Slovenci zele da ulazu i u druge sadrzaje – restorane, klubove i druge oblike zabave.



Da li ce objekti metalopreradjivacke kompanije Radoje Dakic otici za vracanje duga ? (Danas, 2002-02-07)
Upravna zgrada nekadasnjeg renomiranog preduzeca metalopreradjivacke industrije "Radoja Dakica" i njegov poslovni prostor u Beogradu, ukoliko njegovo poslovodstvo spor sa ciriskom kompanijom ne resi dogovorom, ici ce na - dobos.
Prema recima punomocnika ciriske kompanije Intermercur AG, procenjena vrednost prvog objekta je 650 hiljada maraka, dok su sadasnja potrazivanja, sa prispelim kamatama, veca od 700.000 maraka. Zbog toga je nedavno od Osnovnog suda u Podgorici, Intermercur AG zatrazio i prodaju poslovnog prostora "Radoja Dakica" u Beogradu, povrsine 180 kvadratnih metara.
Direktor Holding industrije "Radoje Dakic", je rekao da dva miliona dolara, koja su naplatili od poverilaca iz Srbije, zele da iskoriste za pokretanje proizvodnje. Resenje spora sa Intermercurom AG trazice u pregovorima jer ne zele prodaju svojih objekata.



Spoljntrgovinski deficit SRJ u 2001 – 2.9 milijardi USD (Institut za spoljnu trgovinu, 2002-02-07)
Spoljnotrgovinski deficit SRJ u prosloj godini bio je 2,9 milijarde dolara i za 47,6 odsto je veci nego u 2000. godini. U 2001. godini izvoz za 10,5% bio veci nego godinu dana ranije, dok je uvoz zabelezio rast od 30% i iznosio 4,8 milijarde dolara.
Najveci deo uvoza, 46%, cini uvoz repromaterijala i sirovina, dok je uvoz robe siroke potrosnje, od 41,5%, za sest odsto veci od celokupnog izvoza. Uvoz opreme je, kako je rekao, skroman i ispod 10%. Jugoslovenski izvoz na trziste Evropske unije je u prosloj godini, u odnosu na 2000. godinu porastao za 24,9% i cinio je 43% ukupnog proslogodisnjeg izvoza SRJ, a porastao je i uvoz sa tog trzista za 31,4%, sto je 41% ukupnog uvoza.
Porast deficita se ogleda i u razmeni sa razvijenim zemljama EU, pri cemu najveci deo deficita povlace Nemacka i Italija, koje su u ukupnom nasem izvozu na trziste EU ucestvovale sa 66 %, a na uvoznoj strani njihovo ucesce je 55%.
U prosloj godini SRJ je imala 425 miliona dolara ! izvoza u BiH i Makedoniju, sto predstavlja 22 % ukupnog naseg izvoza i ekonomska politika mora da bude usmerena na stvaranje slobodne zone trgovine i sa ostalim zemljama u okruzenju. Uvoz energenata je u prosloj godini povecan za 34,3 % i iznosio je 745.208 dolara, dok je izvoz povecan za 11,5 puta, na 50.229.000 dolara. Najvece povecanje, od 121,1%, zabelezeno je kod uvoza gasa. Uvoz elektricne energije bio je vredan 89,2 mil USD i u odnosu 2000. godinu je porastao 3,8 puta.



Delta banka izdaje Eurocard-masterCard kartice (Avala, 2002-02-07)
Na svim salterima Delta banke a. d. u 35 gradova Srbije od 1. marta pocece izdavanje kreditnih kartica Eurokard-Masterkard (Eurocard - MasterCard).
Delta banka je jos od prosle godine postala prinsipal sistema Juropej (Europay) Masterkard, sto joj omogucava da kao ovlasceni zastupnik ovog platnog sistema siri mrezu klijenata s Masterkard karticama u dzepu.
Masterkard je uz Viza internacional, vodeci evropski sistem sa preko 271,5 miliona emitovanih platnih kartica sirom Kontinenta.
Delta banka ce izaci sa cetiri proizvoda za razlicite segmente trzista. Prvi je "Maestro" debitna platna kartica namenjena najsiroj klijenteli. Ona je vezana za tekuci racun ili devizni polog po vidjenju. S njom se moze kupovati ili placati do visine pokrica na racunu. Provera stanja je trenutna - on lajn. Svaki njen vlasnik ima svoj pin kod tako da se ne moze zloupotrebiti. Za njeno izdavanje nije potreban devizni depozit, a troskovi servisiranja bice veoma popularni. Druga po redu je "Standard". Za razliku od prve, koja je samo platna, ova je i kreditna kartica i to prvi kreditni proizvod posle dugo vremena. Uslovi za njeno dobijanje su, naravno, nesto strozi. Minimalni sigurnosni depozit je 250 eura. Od njegove visine zavisi i mesecni limit koriscenja. Svaki njen vlasnik imace i pogodnost zvanu revolving. Rec je o mogucnosti da klijent krajem meseca izmiri samo odredjeni deo napravljenih troskova, a za ostatak duga bi ga kreditirala Delta banka, naravno, po komercijalnoj kamati. On bi narednih 30 dana mogao da trosi kao da mu je pocetni depozit netaknut.
Treca je "Zlatna" kartica. Ona je namenjena, ipak, nesto probranijoj VIP klijenteli. Mesecni limit je za nase prilike osetniji - do 5.000 eura. Uz sve mogucnosti prethodne, "Zlatna" podrazumeva i dodatne pogodnosti kao sto je medjunarodno osiguranje, pomoc na putu itd.
Najprestiznija je, medjutim, "Biznis" kartica. Ona se odobrava samo firmama, odnosno njihovim ovlas! cenim licima. Kartica se izdaje uz klasicne instrumente kreditnog obezbedjenja: Trosak se skida sa racuna preduzeca, a limit zavisi od kategorije korisnika (staff, edzecutive, VIP) i dogovora s klijentom.



Komercijalna banka odobrila kredit od 1.5 mil EUR za industriju kartona Umka (Avala, 2002-02-07)
Komercijalna banka odobrila je preduzecu Umka 1.5 mil EUR za modernizaciju i realizacija je krenula pocetkom godine. Sa oko 5 mil EUR ulozenih u iste svrhe u nekoliko poslednjih godina racuna se da ce proizvodnja ove godine dostici 52.000 tona premaznog kartona, sto je za 6.000 tona vise nego lane.
Ova investicija doprinece rastu izvoza. Planiran je porast od 20% u odnosu na 2001., kada je iznosio 12.5 mil EUR. Inace, ovo je jedina fabrika ove vrste u Jugoslaviji. Karton isporucuje kupcima u zemlji, ali i na inostrano trziste. Ima kupce u: Spaniji, Portugaliji, Grckoj, Madjarskoj, Ceskoj, Slovackoj, Poljskoj, Rusiji, Ukrajini, Rumuniji i svim republikama bivse Jugoslavije.
Premazni kartoni od 230 do 550 grama po metru kvadratnom, fabrike koriste se za izradu ambalaze za prehrambenu, hemijsku, tekstilnu, obucarsku i druge industrijske grane.



Vrednost kompanije Zdravlje-leskovac – 21 mil EUR (Avala, 2002-02-07)
Fabrika farmaceutsko-hemijskih proizvoda "Zdravlje" u Leskovcu dostavila je prospekt firme resornom ministarstvu Srbije radi izrade tenderske dokumentacije neophodne u postuku privatizacije.
Ocekuje se da poslovi u pogledu vlasnicke transformacije, prema programu Vlade Srbije, budu zavrseni u prvoj polovini ove godine. Procenjena vrednost te fabrike je 21 mil EUR i vec je verifikovana od strane nadlezne vladine Agencije, a konacnu rec ima trziste.
U leskovackoj industriji"Zdravlje", u kojoj je oko 2.200 zaposlenih, nastavlja se ove godine ulaganje u infrastrukturne objekte u krugu preduzeca. Isto tako, planirano je prosirenje kapaciteta za fabrikaciju lekova za humanu medicinu, pogona za proizvodnju medicinskih preparata, fabrika medicinskih spriceva za jednokratnu upotrebu, kao i jos nekih pogona, uz koriscenje sredstava iz vlastitih izvora.



Bavarski biznis klub Istok-Zapad investira u luke, brodove, banje i hranu u Vojvodini (Avala, 2002-02-07)
Predstavnici Bavarskog biznis kluba "Istok-Zapad", posle posete Vojvodini narednih godina ulozice znacajna sredstva u razvoj recnih luka i brodogradnje u Pokrajini, razvitak banjskog turizma , a finansirace projekte preradjivacke i prehrambene industrije.
Jedan od prioritetnih projekata je finansiranje prosirivanja Luka Pancevo i Novi Sad na Dunavu, kao i luke Senta na Tisi. Za prosirivanje kapaciteta pancevacke luke odobreno je 500.000 EUR iz posebnog fonda Svetske banke za obnovu i razvoj, od ukupno sest milijardi evra, koliko je predvidjeno da se izdvoji za unapredjenje recnog saobracaja na Dunavu.
Podstrek za unapredjenje brodogradnje u Vojvodini predstavlja i angazman apatinskog brodogradilista, gde inostrani partneri planiraju da naruce izradu dva broda za kombinovane namene.
Drugi veliki projekat, cija se realizacija uskoro ocekuje, je finansiranje razvojnih programa Banje Kanjiza.
Pored toga, s obzirom na poljoprivredne i preradjivack! e potencijale Vojvodine, uskoro se ocekuje i znacajna finansijska pomoc u razvoju fabrika susene hrane.
Predvidjena su ulaganja u proizvodnju zdrave decje hrane u Pokrajini. Plan je da za nekoliko meseci bude pripremljena sva neophodna dokumentacija, nakon cega treba da pocnu da stizu sredstva za finansiranje ovih projekata



SRJ i Rumunija zainteresovani za uredjenje kanala plovni Begej i regulaciju slivova Begeja i Tamisa (Dnevnik, 2002-02-06)
SRJ i Rumunija su zivotno zainteresovani za kompleksno uredjenje kanala plovni Begej i regulacija voda u slivu Begej-Tamis, i za realizaciju tog projekta treba obezbediti pomoc inostranih donatora. U slivu reka Begej i Tamis nalaze se i brojni rezervati i medjunarodnim konvencijama zasticena podrucja i prirodne retkosti, sto je, pored ekonomskog interesa Rumunije i SRJ, jos jedan razlog za realizaciju ovog projekta. Nakon pronalaska inostranih donatora, projekat ce biti realizovan u okviru regionalne saradnje koja postoji u regiji Dunav-Kris-Moris- Tisa, uz postovanje odgovarajucih evropskih propisa i zakona.



Planovi ruske naftne kompanije Lukoil u Srbiji u 2002 godini (Novosti, 2002-02-06)
Lukoil planira da do kraja marta zakupi 30 benzinskih pumpi sirom Srbije. Do sada su zakupili 15 pumpi, od kojih su 4 u Vojvodini. Rec je o zakupu na godinu dana, sa mogucnoscu produzenja. U Vojvodini su zakupljene pumpe u Novom sadu, Backom Dobrom Polju, Kuli i na Kelebiji, a sirice se prema Sremu i banatu. Lukoil uvozi sirovu naftu, preradjuje je u Rafineriji Pancevo, a na zakupljenim pumpama nudi i petnaestak vrsti ulja, proizvedenih u maticnoj kompaniji u Permu.



Omnibus zakon o vracanju nadleznosti Vojvodini usvojen u Skupstini Srbije (Beta, 2002-02-06)
Omnibus zakon o vracanju ustavom garantovanih nadleznosti Vojvodini usvojen je u Skupstini Srbije. Omnibus zakon predvidja prenos nadleznosti sa republicke na pokrajinsku administraciju u 24 oblasti, medju kojima su najvaznije: • Upravni nadzor nad ustanovama kulture
• Prava i obaveze nad postojecim ustanovama u oblasti obrazovanja, sporta, zdravstvene zastite i socijalne zastite
• Polaganje pravosudnih ispita i strucnih ispita za rad u drzavnim organima
• Ustanovljava se funkcija pokrajinskog ombudsmana i predlaganje mreze sudova na svojoj teritoriji
• Propisivanje prekrsaja i prekrsajnih kazni za povrede propisa koje donosi APV
• Donece se odgovarajuci akti i saciniti bilans u oblasti sumarstva, vodoprivrede i javnog informisanja
• APV bi trebalo da donese propise kojima se utvrdjuje organizacija i delokrug pokrajinskih organa
• U istom roku treba da se usklade statuti republickih zavoda za zdravstvo i za trziste rada i fonda za p! enzijsko i invalidsko osiguranje




Cacanski konjicki klub prodao zemljiste za fabriku duvana (Glas javnosti, 2002-02-06)
Kiparkoj firmi European tobacco prodaje se 3.17 ha zemljista, u neposrednoj blizini hipodrima u Preljini kod Cacka. Cena je 75.000 DEM po hektaru, sa uplatom kompletne sume do 2.marta. Kiprani se obavezuju da izgrade na hipodromu potrebnu infrastrukturu, radnu stazu sirine 3 metra, poslovne i druge prostorije. Od Kiprana ce biti zatrazeno i da izgrade tribinu za 2000 gledalaca i da u narednih 10 godina obezbedjuju hranu za konje.



Dobra prezentacija HTP Ulcinjska rivijera u Slovackoj (Pobjeda, 2002-02-06)
Sa Sajma turizma "Slovakija turs" u Bratislavi, HTP "Ulcinjska rivijera" vratila se zadovoljna. Ponuda ce uci u kataloge "Globturar", C. K. "Dalfina" iz Banjske bistrice, te V. D. "Amigo" i "Lea" iz Volena. Sklopljeni su (alotomanski) ugovori o izdvajanju oko 300 kreveta u objektima "Ulcinjske rivijere" (od grada do Bojane) i taj aranzman bi trebalo da se realizuje u periodu od pocetka juna do kraja septembra.



Napomenuto je da ce agencijski gosti i individualci, doci, ako se blagovremeno resi drzavni status Crne Gore, ako se regulisu granicni prelazi, ako budu sigurni da nece faliti vode i struje, da ce plaze biti ciste i uredne, da ce biti dobre zabave...